普希金诗体小说《叶甫根尼·奥涅金》(第三章)33

三三

曙光渐亮她不觉,
依然低头床上坐;
手上这封长长信,
并未盖上自己印[[1]]。
门儿轻启无吱呀,
老菲利普耶夫娜,
托盘给她送早茶。
“孩子,你该起床啦:
小美女,你都起啦!
真是我家早起娃!
昨夜真够我害怕!
感谢上帝,你好啦!
晚间愁闷去了哪,
脸庞好似罂粟花。”


[[1]] 印,原文печать,意为Прибор с вырезанными знаками для оттискивания их на чем-л. (на бумаге, сургуче, воске и т. п.),即一种刻有印迹的工具,用于盖在纸、蜡等上面。根据kartaslov.ru。

XXXIII

Она зари не замечает,
Сидит с поникшею главой
И на письмо не напирает
Своей печати вырезной.
Но, дверь тихонько отпирая,
Уж ей Филипьевна седая
Приносит на подносе чай.
«Пора, дитя мое, вставай:
Да ты, красавица, готова!
О пташка ранняя моя!
Вечор уж как боялась я!
Да, слава богу, ты здорова!
Тоски ночной и следу нет,
Лицо твое как маков цвет».

(待续 ,第三章共41节,1封信,1首歌)

你可能感兴趣的:(普希金诗体小说《叶甫根尼·奥涅金》(第三章)33)